4 Izvadi me iz mreže, koju mi tajno zamjestiše; jer si ti krjepost moja.
5 U tvoju ruku predajem duh svoj; izbavljao si me, Gospode, Bože istini!
6 Nenavidim one koji poštuju propadljive idole; ja se u Gospoda uzdam.
7 Radovaæu se i veseliti se o milosti tvojoj, kad pogledaš na moju muku, poznaš tugu duše moje,
8 Ne daš me u ruku neprijatelju, postaviš noge moje na prostranom mjestu.
9 Smiluj se na me, Gospode; jer me je tuga, od jada iznemože oko moje, duša moja i srce moje.
10 Išèilje u žalosti život moj, i godine moje u uzdisanju; oslabi od muke krjepost moja, i kosti moje sasahnuše.
11 Od množine neprijatelja svojih postadoh potsmijeh i susjedima svojim, i strašilo znancima svojim; koji me vide na ulici, bježe od mene.
12 Zaboravljen sam kao mrtav, nema me u srcima; ja sam kao razbijen sud.
13 Jer slušam grdnju od mnogih, otsvuda strah, kad se dogovaraju na me, misle išèupati dušu moju.
14 A ja se, Gospode, u tebe uzdam i velim: ti si Bog moj.
15 U tvojoj su ruci dani moji; otmi me iz ruku neprijatelja mojijeh, i od onijeh, koji me gone.
16 Pokaži svijetlo lice svoje sluzi svojemu; spasi me milošæu svojom.
17 Gospode! nemoj me ostaviti pod sramotom; jer tebe prizivljem. Nek se posrame bezbožnici, neka zamuknu i padnu u pakao.
18 Neka onijeme usta lažljiva, koja govore na pravednika obijesno, oholo i s porugom.
19 Kako je mnogo u tebe dobra, koje èuvaš za one koji te se boje, i koje daješ onima koji se u te uzdaju pred sinovima èovjeèijim!
20 Sakrivaš ih pod krov lica svojega od buna ljudskih; sklanjaš ih pod sjen od svadljivijeh jezika.
21 Da je blagosloven Gospod, što mi pokaza divnu milost kao da me uvede u tvrd grad!
22 Ja rekoh u smetnji svojoj: odbaèen sam od oèiju tvojijeh; ali ti èu molitveni glas moj, kad te prizvah.
23 Ljubite Gospoda svi sveti njegovi; Gospod drži vjeru; i uvršeno vraæa onima koji postupaju oholo.
24 Budite slobodni, i neka bude jako srce vaše, svi koji se u Gospoda uzdate.
