Pjesma 2:8-11

⁸Glas dragoga moga! Evo ga, dolazi, prelijeće brda, preskakuje brežuljke.

⁹Dragi je moj kao srna, on je kao jelenče. Evo ga za našim zidom, gleda kroz prozore, zaviruje kroz rešetke.

¹⁰Dragi moj podiže glas i govori mi: “Ustani, dragano moja, ljepoto moja, i dođi,

¹¹jer evo, zima je već minula, kiša je prošla i nestala.