13 A od ostalijeh niko ne smijaše pristupiti k njima; nego ih hvaljaše narod.
14 A sve više pristajahu oni koji vjerovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i žena,
15 Tako da i po ulicama iznošahu bolesnike i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad proðe Petar barem sjenka njegova osjenila koga od njih.
16 A dolažahu mnogi i iz okolnijeh gradova u Jerusalim, i donošahu bolesnike i koje muèahu neèisti duhovi; i svi ozdravljahu.
17 Ali ustade poglavar sveštenièki i svi koji bijahu s njim, od jeresi sadukejske, i napuniše se zavisti,
18 I digoše ruke svoje na apostole, i metnuše ih u opšti zatvor.
19 A anðeo Gospodnji otvori noæu vrata tamnièka, i izvedavši ih reèe:
20 Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve rijeèi ovoga života.
21 A kad oni èuše, uðoše ujutru u crkvu, i uèahu. A kad doðe poglavar sveštenièki i koji bijahu s njim, sazvaše sabor i sve starješine od sinova Izrailjevijeh, i poslaše u tamnicu da ih dovedu.
22 A kad sluge otidoše, ne naðoše ih u tamnici; onda se vratiše i javiše im
23 Govoreæi: tamnicu naðosmo zakljuèanu sa svakom tvrðom i èuvare gdje stoje pred vratima; ali kad otvorismo, unutra nijednoga ne naðosmo.
24 A kad èuše ove rijeèi poglavar sveštenièki i vojvoda crkveni i ostali glavari sveštenièki, ne mogahu im se naèuditi šta bi to sad bilo.
25 A neko doðe i javi im govoreæi: eno oni ljudi što ih baciste u tamnicu, stoje u crkvi i uèe narod.
