7 Ako je, doista, istina Božja po mojoj lažljivosti obilno zasjala njemu na slavu, zašto da ja još budem suđen kao grešnik?
8 I zar da ne “činimo zlo da dođe dobro”, kako nas kleveću i kako neki kažu da govorimo? Sud ih pravedni čeka!
9 Što dakle? Imamo li prednost? Ne baš! Jer upravo optužismo sve, i Židove i Grke, da su pod grijehom,
10 kao što je pisano: Nema pravedna ni jednoga,
11 nema razumna, nema ga tko bi Boga tražio.
12 Svi skrenuše, svi se zajedno pokvariše, nitko da čini dobro - nijednoga nema.
13 Grob otvoren grlo je njihovo, jezikom lažno laskaju, pod usnama im je otrov ljutičin,
14 usta im puna kletve i grkosti;
15 noge im hitre da krv proliju,
16 razvaline i nevolja na njinim su putima,
17 put mira oni ne poznaju,
18 straha Božjega nemaju pred očima.
