20 Ti mi znadeš porugu, stid i sramotu, pred tvojim su očima svi koji me muče.
21 Ruganje mi slomilo srce i klonuh; čekao sam da se tko sažali nada mnom, ali ga ne bi; i da me tko utješi, ali ga ne nađoh.
22 U jelo mi žuči umiješaše, u mojoj me žeđi octom napojiše.
23 Nek' im stol bude zamka, a žrtvene gozbe stupica!
24 Nek' im potamne oči da ne vide, nek' im bokovi zasvagda oslabe!
