6 Užas me i trepet hvata, groza me obuze.
7 Zavapih: “O, da su mi krila golubinja, odletio bih da otpočinem!
8 Daleko, daleko bih letio, u pustinji se nastanio;
9 brzo bih si potražio sklonište od bijesne oluje i vihora.”
10 Smeti ih, Gospode, podvoji im jezike, jer nasilje i svađu vidim u gradu;
11 danju i noću zidinama kruže; bezakonja su i nevolje u njemu.
12 Usred njega zasjede, s ulica mu nepravda i podlost ne odlaze.
13 Da me pogrdio dušmanin, bio bih podnio; da se digao na me koji me mrzi, pred njim bih se sakrio.
14 Ali ti, ti si to bio, meni jednak, prijatelj moj, moj pouzdanik
15 s kojim sam slatko drugovao i složno hodismo u Domu Božjemu.
16 Smrt neka ih zaskoči, živi nek' siđu u Podzemlje jer im je pakost u stanu i srcu.
17 A ja ću Boga prizvati, i Jahve će me spasiti.
