7 “Slušaj, narode moj, ja ću govoriti, o Izraele, svjedočit ću protiv tebe: ja, Bog - Bog tvoj!
8 Ne korim te zbog žrtava tvojih - paljenice su tvoje svagda preda mnom.
9 Neću od doma tvog' uzet junca, ni jaraca iz tvojih torova:
10 tÓa moje su sve životinje šumske, tisuće zvjeradi u gorama mojim.
11 Znam sve ptice nebeske, moje je sve što se miče u poljima.
12 Kad bih ogladnio, ne bih ti rekao, jer moja je zemlja i sve što je ispunja.
13 Zar da ja jedem meso bikova ili da pijem krv jaraca?
14 Prinesi Bogu žrtvu zahvalnu, ispuni Višnjemu zavjete svoje!
15 I zazovi me u dan tjeskobe: oslobodit ću te, a ti ćeš me slaviti.”
16 A grešniku Bog progovara: “Što tumačiš naredbe moje, što mećeš u usta Savez moj?
17 Ti, komu stega ne prija, te riječi moje iza leđa bacaš?
18 Kad tata vidiš, s njime se bratimiš i družiš se s preljubnicima.
19 Svoja si usta predao pakosti, a jezik ti plete prijevare.
20 U društvu na brata govoriš i kaljaš sina matere svoje.
21 Sve si to činio, a ja da šutim? Zar misliš da sam ja tebi sličan? Pokarat ću te i stavit ću ti sve to pred oči.”
