8 Nego ti, ti si nas spasio od dušmana, ti si postidio one koji nas mrze.
9 Dičili smo se Bogom u svako doba i tvoje ime slavili svagda.
10 A sad si nas odbacio i posramio nas i više ne izlaziš, Bože, sa četama našim.
11 Pustio si da pred dušmanima uzmaknemo, i opljačkaše nas mrzitelji naši.
12 Dao si nas k'o ovce na klanje i rasuo nas među neznabošce.
13 U bescjenje si puk svoj prodao i obogatio se nisi prodajom.
14 Učinio si nas ruglom susjedima našim, na podsmijeh i igračku onima oko nas.
15 Na porugu smo neznabošcima, narodi kimaju glavom nad nama.
16 Svagda mi je sramota moja pred očima i stid mi lice pokriva
17 zbog pogrdne graje podrugljivaca, zbog osvetljiva dušmanina.
18 Sve nas to snađe iako te nismo zaboravili niti povrijedili Saveza tvoga,
19 niti nam se srce odmetnulo od tebe, niti nam je noga s tvoje skrenula staze,
20 kad si nas smrvio u boravištu šakalskom i smrtnim nas zavio mrakom.
21 Da smo i zaboravili ime Boga našega, da smo ruke k tuđem bogu podigli:
22 zar Bog toga ne bi saznao? TÓa on poznaje tajne srdaca!
23 Ali zbog tebe ubijaju nas dan za danom, i mi smo im k'o ovce za klanje.
24 Preni se! Što spavaš, Gospode? Probudi se! Ne odbacuj nas dovijeka!
25 Zašto lice svoje sakrivaš, zaboravljaš bijedu i nevolju našu?
