4 A ipak, ti u Svetištu prebivaš, Nado Izraelova!
5 U tebe se očevi naši uzdaše, uzdaše se, i ti ih izbavi;
6 k tebi su vikali i spasavali se, u tebe se uzdali, i postidjeli se nisu.
7 A ja, crv sam, a ne čovjek, ruglo ljudi i naroda prezir.
8 Koji me vode, podruguju se meni, razvlače usne, mašu glavom:
9 “U Jahvu se on uzda, neka ga sad izbavi, neka ga spasi ako mu omilje!”
10 Iz krila majčina ti si me izveo, mir mi dao na grudima majke.
11 Tebi sam predan iz materine utrobe, od krila majčina ti si Bog moj.
12 Ne udaljuj se od mene, blizu je nevolja, a nikog nema da mi pomogne.
13 Opkoliše me junci mnogobrojni, bašanski bikovi okružiše mene.
14 Ždrijela svoja razvaljuju na me k'o lav koji plijen kida i riče.
15 Kao voda razlih se, sve mi se kosti rasuše; srce mi posta poput voska, topi se u grudima mojim.
16 Grlo je moje kao crijep suho, i moj se jezik uz nepce slijepi: u prah smrtni bacio si mene.
17 Opkolio me čopor pasa, rulje me zločinačke okružile. Probodoše mi ruke i noge,
