7 'Treba da Sin Čovječji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treći dan da ustane.'”
8 I sjetiše se one riječi njegovih,
9 vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima.
10 A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima,
11 ali njima se te riječi pričiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu.
12 A Petar usta i potrča na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kući čudeći se tome što se zbilo.
13 I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija.
14 Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo.
15 I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima.
16 Ali prepoznati ga - bijaše uskraćeno njihovim očima.
17 On ih upita: “Što to putem pretresate među sobom?” Oni se snuždeni zaustave
18 te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: “Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?”
19 A on će: “Što to?” Odgovore mu: “Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom:
20 kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli.
21 A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo.
22 A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu,
23 ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ.
24 Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe.”
25 A on će im: “O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili!
26 Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?”
27 Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu.
28 Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje.
29 No oni navaljivahu: “Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!” I uniđe da ostane s njima.
30 Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše.
31 Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju.
32 Tada rekoše jedan drugome: “Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?”
33 U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.
34 Oni im rekoše: “Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!”
35 Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.
36 Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reče im: “Mir vama!”
37 Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha.
38 Reče im Isus: “Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce?
39 Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam.”
40 Rekavši to, pokaza im ruke i noge.
41 I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se čudom čudili, on im reče: “Imate li ovdje što za jelo?”
42 Oni mu pruže komad pečene ribe.
43 On uzme i pred njima pojede.
