19 I uze kruh, zahvali, razlomi i dade im govoreći: “Ovo je tijelo moje koje se za vas predaje. Ovo činite meni na spomen.”
20 Tako i čašu, pošto večeraše, govoreći: “Ova čaša novi je Savez u mojoj krvi koja se za vas prolijeva.”
21 “A evo, ruka mog izdajice sa mnom je na stolu.
22 Sin Čovječji, istina, ide kako je određeno, ali jao čovjeku onomu koji ga predaje.”
23 I oni se počeše ispitivati tko bi od njih mogao takvo što učiniti.
24 Uto nasta među njima prepirka tko bi od njih bio najveći.
25 A on im reče: “Kraljevi gospoduju svojim narodima i vlastodršci nazivaju sebe dobrotvorima.
26 Vi nemojte tako! Naprotiv, najveći među vama neka bude kao najmlađi; i predstojnik kao poslužitelj.
27 Ta tko je veći? Koji je za stolom ili koji poslužuje? Zar ne onaj koji je za stolom? A ja sam posred vas kao onaj koji poslužuje.”
28 “Da, vi ste sa mnom ustrajali u mojim kušnjama.
29 Ja vam stoga u baštinu predajem kraljevstvo što ga je meni predao moj Otac:
30 da jedete i pijete za mojim stolom u kraljevstvu mojemu i sjedite na prijestoljima sudeći dvanaest plemena Izraelovih.”
31 “Šimune, Šimune, evo Sotona zaiska da vas prorešeta kao pšenicu.
32 Ali ja sam molio za tebe da ne malakše tvoja vjera. Pa kad k sebi dođeš, učvrsti svoju braću.”
33 Petar mu reče: “Gospodine, s tobom sam spreman i u tamnicu i u smrt.”
34 A Isus će mu: “Kažem ti, Petre, neće se danas oglasiti pijetao dok triput ne zatajiš da me poznaš.”
35 I reče: “Kad sam vas poslao bez kese i bez torbe i bez sandala, je li vam što nedostajalo?” Oni odgovore: “Ništa.”
36 Nato će im: “No sada tko ima kesu, neka je uzme! Isto tako i torbu! A koji nema, neka proda svoju haljinu i neka kupi sebi mač
37 jer kažem vam, ono što je napisano treba se ispuniti na meni: Među zlikovce bi ubrojen. Uistinu, sve što se odnosi na mene ispunja se.”
38 Oni mu rekoše: “Gospodine, evo ovdje dva mača!” Reče im: “Dosta je!”
39 Tada iziđe te se po običaju zaputi na Maslinsku goru. Za njim pođoše i njegovi učenici.
40 Kada dođe onamo, reče im: “Molite da ne padnete u napast!”
41 I otrgnu se od njih koliko bi se kamenom dobacilo, pade na koljena pa se molio:
42 “Oče! Ako hoćeš, otkloni ovu čašu od mene. Ali ne moja volja, nego tvoja neka bude!”
43 A ukaza mu se anđeo s neba koji ga ohrabri. A kad je bio u smrtnoj muci, usrdnije se molio.
44 I bijaše znoj njegov kao kaplje krvi koje su padale na zemlju.
45 Usta od molitve, dođe učenicima i nađe ih snene od žalosti
46 pa im reče: “Što spavate? Ustanite! Molite da ne padnete u napast!”
47 Dok je on još govorio, eto svjetine, a pred njom jedan od dvanaestorice, zvani Juda. On se približi Isusu da ga poljubi.
48 Isus mu reče: “Juda, poljupcem Sina Čovječjeg predaješ?”
49 A oni oko njega, vidjevši što se zbiva, rekoše: “Gospodine, da udarimo mačem?”
50 I jedan od njih udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu desno uho.
51 Isus odgovori: “Pustite! Dosta!” Onda se dotače uha i zacijeli ga.
52 Nato Isus reče onima koji se digoše na nj, glavarima svećeničkim, zapovjednicima hramskim i starješinama: “Kao na razbojnika iziđoste s mačevima i toljagama!
