12 U njoj bijahu svakovrsni četveronošci, gmazovi zemaljski i ptice nebeske.
13 I glas će mu neki: “Ustaj, Petre! Kolji i jedi!”
14 Petar odvrati: “Nipošto, Gospodine! Ta nikad još ne okusih ništa okaljano i nečisto”.
15 A glas će mu opet, po drugi put: “Što Bog očisti, ti ne zovi okaljanim!”
16 To se ponovi do triput, a onda je posuda ponesena na nebo.
17 Dok se Petar dvoumio što bi imalo značiti viđenje koje vidje, eto ljudi koje je poslao Kornelije: pošto se raspitaše za Šimunovu kuću, pojave se na vratima,
18 zovnu te upitaju je li ondje ugošćen neki Šimun, nazvan Petar.
19 Dok je Petar sveudilj razmišljao o viđenju, reče mu Duh: “Evo, neka te trojica traže.
20 De ustani, siđi i pođi s njima ne skanjujući se jer ja sam ih poslao.”
21 Petar siđe k ljudima i reče: “Evo me! Ja sam onaj kojega tražite! Zbog čega ste došli?”
22 Oni odgovore: “Satnik Kornelije, muž pravedan i bogobojazan, za kojega svjedoči sav narod židovski, primi od svetog anđela naputak da te dozove u dom svoj i čuje od tebe riječi.”
23 Tada ih Petar pozva unutra i ugosti. Sutradan usta i krenu s njima; pratila ga neka braća iz Jope.
24 Drugi dan stiže u Cezareju. Kornelije ih je čekao sazvavši rodbinu i prisne prijatelje.
25 Kad je Petar ulazio, pohrli mu Kornelije u susret, padne mu k nogama i pokloni se.
26 Petar ga pridigne govoreći: “Ustani! I ja sam čovjek.”
