10 Ogladnje i zaželje se jela. Dok mu pripremahu, pade on u zanos.
11 Gleda on nebo rastvoreno i posudu neku poput velika platna: uleknuta s četiri okrajka, silazi na zemlju.
12 U njoj bijahu svakovrsni četveronošci, gmazovi zemaljski i ptice nebeske.
13 I glas će mu neki: “Ustaj, Petre! Kolji i jedi!”
14 Petar odvrati: “Nipošto, Gospodine! Ta nikad još ne okusih ništa okaljano i nečisto”.
15 A glas će mu opet, po drugi put: “Što Bog očisti, ti ne zovi okaljanim!”
16 To se ponovi do triput, a onda je posuda ponesena na nebo.
17 Dok se Petar dvoumio što bi imalo značiti viđenje koje vidje, eto ljudi koje je poslao Kornelije: pošto se raspitaše za Šimunovu kuću, pojave se na vratima,
