3Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga.
4Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim.
5Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe.
6Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev!
7Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
8Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
9Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.
10Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
11Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa.