Psalmi 35:8-28

⁸Neka doðe na njega pogibao nenadna, i mreža koju je namjestio neka ulovi njega, neka on u nju padne na pogibao.

⁹A duša æe se moja radovati o Gospodu, i veseliæe se za pomoæ njegovu.

¹⁰Sve æe kosti moje reæi: Gospode! ko je kao ti, koji izbavljaš stradalca od onoga koji mu dosaðuje, i ništega i ubogoga od onoga koji ga upropašæuje?

¹¹Ustaše na me lažni svjedoci; što ne znam, za ono me pitaju.

¹²Plaæaju mi zlo za dobro, i sirotovanje duši mojoj.

¹³Ja se u bolesti njihovoj oblaèih u vreæu, muèih postom dušu svoju, i molitva se moja vraæaše u prsima mojima.

¹⁴Kao prijatelj, kao brat postupah; bijah sjetan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali.

¹⁵A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, èupaju i ne prestaju.

¹⁶S nevaljalijem i podrugljivijem besposlièarima škrguæu na me zubima svojima.

¹⁷Gospode! hoæeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihova, od ovijeh lavova jedinicu moju.

¹⁸Priznavaæu te u saboru velikom, usred mnogoga naroda hvaliæu te:

¹⁹Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali oèima koji mrze na me ni za što.

²⁰Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.

²¹Razvaljuju na me usta svoja, i govore: dobro! dobro! vidi oko naše.

²²Vidiš, Gospode! nemoj muèati; Gospode! nemoj otstupiti od mene.

²³Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.

²⁴Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.

²⁵Ne daj da govore u srcu svojem: dobro! to smo htjeli! Ne daj da govore: proždrijesmo ga.

²⁶Nek se postide i posrame svi koji se raduju zlu mojemu, nek se obuku u stid i u sram koji se razmeæu nada mnom.

²⁷Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu, i govore jednako: velik Gospod, koji želi mira sluzi svojemu!

²⁸I moj æe jezik kazivati pravdu tvoju, i hvalu tebi svaki dan.