Psalmi 31:14-22

¹⁴A ja se, Gospode, u tebe uzdam i velim: ti si Bog moj.

¹⁵U tvojoj su ruci dani moji; otmi me iz ruku neprijatelja mojijeh, i od onijeh, koji me gone.

¹⁶Pokaži svijetlo lice svoje sluzi svojemu; spasi me milošæu svojom.

¹⁷Gospode! nemoj me ostaviti pod sramotom; jer tebe prizivljem. Nek se posrame bezbožnici, neka zamuknu i padnu u pakao.

¹⁸Neka onijeme usta lažljiva, koja govore na pravednika obijesno, oholo i s porugom.

¹⁹Kako je mnogo u tebe dobra, koje èuvaš za one koji te se boje, i koje daješ onima koji se u te uzdaju pred sinovima èovjeèijim!

²⁰Sakrivaš ih pod krov lica svojega od buna ljudskih; sklanjaš ih pod sjen od svadljivijeh jezika.

²¹Da je blagosloven Gospod, što mi pokaza divnu milost kao da me uvede u tvrd grad!

²²Ja rekoh u smetnji svojoj: odbaèen sam od oèiju tvojijeh; ali ti èu molitveni glas moj, kad te prizvah.