Psalmi 22:2-25

²Bože moj! vièem danju, a ti me ne slušaš, i noæu, ali nemam mira.

³Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!

⁴U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao.

⁵Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti.

⁶A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu.

⁷Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom,

⁸I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje.

⁹Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje.

¹⁰Za tobom pristajem od roðenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj.

¹¹Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika.

¹²Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me;

¹³Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe.

¹⁴Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.

¹⁵Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me.

¹⁶Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.

¹⁷Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje.

¹⁸Dijele haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb.

¹⁹Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ.

²⁰Izbavi od maèa dušu moju, od psa jedinicu moju.

²¹Saèuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me.

²²Kazujem ime tvoje braæi; usred skupštine hvaliæu te.

²³Koji se bojite Gospoda, hvalite ga. Sve sjeme Jakovljevo! poštuj ga. Boj ga se, sve sjeme Izrailjevo!

²⁴Jer se ne ogluši molitve ništega niti je odbi; ne odvrati od njega lica svojega, nego ga usliši kad ga zazva.

²⁵Tebe æu hvaliti na skupštini velikoj; zavjete svoje svršiæu pred onima koji se njega boje.