Psalmi 22:12-27

¹²Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me;

¹³Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe.

¹⁴Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.

¹⁵Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me.

¹⁶Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.

¹⁷Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje.

¹⁸Dijele haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb.

¹⁹Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ.

²⁰Izbavi od maèa dušu moju, od psa jedinicu moju.

²¹Saèuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me.

²²Kazujem ime tvoje braæi; usred skupštine hvaliæu te.

²³Koji se bojite Gospoda, hvalite ga. Sve sjeme Jakovljevo! poštuj ga. Boj ga se, sve sjeme Izrailjevo!

²⁴Jer se ne ogluši molitve ništega niti je odbi; ne odvrati od njega lica svojega, nego ga usliši kad ga zazva.

²⁵Tebe æu hvaliti na skupštini velikoj; zavjete svoje svršiæu pred onima koji se njega boje.

²⁶Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji ga traže; živo da bude srce vaše dovijeka.

²⁷Opomenuæe se i obratiæe se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniæe se pred njim sva plemena neznabožaèka.