1Zborovođi. Po napjevu “Košuta u zoru”. Psalam. Davidov.
2Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio? Daleko si od ridanja moga.
3Bože moj, vičem danju, al'ne odvraćaš; noću vapijem i nema mi počinka.
4A ipak, ti u Svetištu prebivaš, Nado Izraelova!
5U tebe se očevi naši uzdaše, uzdaše se, i ti ih izbavi;
6k tebi su vikali i spasavali se, u tebe se uzdali, i postidjeli se nisu.
7A ja, crv sam, a ne čovjek, ruglo ljudi i naroda prezir.
8Koji me vode, podruguju se meni, razvlače usne, mašu glavom:
9“U Jahvu se on uzda, neka ga sad izbavi, neka ga spasi ako mu omilje!”
10Iz krila majčina ti si me izveo, mir mi dao na grudima majke.
11Tebi sam predan iz materine utrobe, od krila majčina ti si Bog moj.
12Ne udaljuj se od mene, blizu je nevolja, a nikog nema da mi pomogne.
13Opkoliše me junci mnogobrojni, bašanski bikovi okružiše mene.
14Ždrijela svoja razvaljuju na me k'o lav koji plijen kida i riče.
15Kao voda razlih se, sve mi se kosti rasuše; srce mi posta poput voska, topi se u grudima mojim.
16Grlo je moje kao crijep suho, i moj se jezik uz nepce slijepi: u prah smrtni bacio si mene.
17Opkolio me čopor pasa, rulje me zločinačke okružile. Probodoše mi ruke i noge,
18sve kosti svoje prebrojiti mogu, a oni me gledaju i zure na me.
Psalmi 22
Psalmi 22:1-18