Luki 24:9-37

⁹vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima.

¹⁰A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima,

¹¹ali njima se te riječi pričiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu.

¹²A Petar usta i potrča na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kući čudeći se tome što se zbilo.

¹³I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija.

¹⁴Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo.

¹⁵I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima.

¹⁶Ali prepoznati ga - bijaše uskraćeno njihovim očima.

¹⁷On ih upita: “Što to putem pretresate među sobom?” Oni se snuždeni zaustave

¹⁸te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: “Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?”

¹⁹A on će: “Što to?” Odgovore mu: “Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom:

²⁰kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli.

²¹A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo.

²²A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu,

²³ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ.

²⁴Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe.”

²⁵A on će im: “O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili!

²⁶Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?”

²⁷Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu.

²⁸Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje.

²⁹No oni navaljivahu: “Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!” I uniđe da ostane s njima.

³⁰Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše.

³¹Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju.

³²Tada rekoše jedan drugome: “Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?”

³³U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima.

³⁴Oni im rekoše: “Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!”

³⁵Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.

³⁶Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reče im: “Mir vama!”

³⁷Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha.