Luki 12:25-42

²⁵A ko od vas brinuæi se može primaknuti rastu svojemu lakat jedan?

²⁶A kad ni najmanje što ne možete, zašto se brinete za ostalo?

²⁷Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuèe se kao jedan od njih.

²⁸A kad travu po polju, koja danas jest a sjutra se u peæ baca, Bog tako odijeva, akamoli vas, malovjerni!

²⁹I vi ne ištite šta æete jesti ili šta æete piti, i ne brinite se;

³⁰Jer ovo sve ištu i neznabošci ovoga svijeta; a otac vaš zna da vama treba ovo.

³¹Nego ištite carstva Božijega, i ovo æe vam se sve dodati.

³²Ne boj se, malo stado! jer bi volja vašega oca da vam da carstvo.

³³Prodajite što imate i dajite milostinju; naèinite sebi torbe koje neæe ovetšati, haznu koja se nikad neæe isprazniti, na nebesima, gdje se lupež ne prikuèuje niti moljac jede.

³⁴Jer gdje je vaše blago ondje æe biti i srce vaše.

³⁵Neka budu vaša bedra zapregnuta i svijeæe zapaljene;

³⁶I vi kao ljudi koji èekaju gospodara svojega kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako doðe i kucne.

³⁷Blago onijem slugama koje naðe gospodar kad doðe a oni straže. Zaista vam kažem da æe se zapregnuti, i posadiæe ih, i pristupiæe te æe im služiti.

³⁸I ako doðe u drugu stražu, i u treæu stražu doðe, i naðe ih tako, blago onijem slugama.

³⁹Ali ovo znajte: kad bi znao domaæin u koji æe èas doæi lupež, èuvao bi i ne bi dao potkopati kuæe svoje.

⁴⁰I vi dakle budite gotovi; jer u koji èas ne mislite doæi æe sin èovjeèij.

⁴¹A Petar mu reèe: Gospode! govoriš li nama ovu prièu ili svima?

⁴²A Gospod reèe: ko je dakle taj vjerni i mudri pristav kojega postavi gospodar nad èeljadi svojom da im daje hranu na obrok?