Luki 12:2-48

²Jer ništa nije sakriveno što se neæe otkriti, ni tajno što se neæe doznati;

³Jer što u mraku rekoste, èuæe se na vidjelu; i što na uho šaptaste u klijetima, propovijedaæe se na krovovima.

⁴Ali vam kažem, prijateljima svojijem: ne bojte se od onijeh koji ubijaju tijelo i potom ne mogu ništa više uèiniti.

⁵Nego æu vam kazati koga da se bojite: bojte se onoga koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, onoga se bojte.

⁶Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? i nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom.

⁷A u vas je i kosa na glavi izbrojena. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.

⁸Nego vam kažem: koji god prizna mene pred ljudima priznaæe i sin èovjeèij njega pred anðelima Božijim;

⁹A koji se odreèe mene pred ljudima njega æe se odreæi pred anðelima Božijim.

¹⁰I svaki koji reèe rijeè na sina èovjeèijega oprostiæe mu se, a koji huli na svetoga Duha neæe mu se oprostiti.

¹¹A kad vas dovedu u zbornice i na sudove i pred poglavare, ne brinite se kako æete ili šta odgovoriti, ili šta æete kazati;

¹²Jer æe vas sveti Duh nauèiti u onaj èas šta treba reæi.

¹³Reèe mu pak neki iz naroda: uèitelju! reci bratu mojemu da podijeli sa mnom dostojanje.

¹⁴A on mu reèe: èovjeèe! ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?

¹⁵A njima reèe: gledajte i èuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onijem što je suviše bogat.

¹⁶Kaza im pak prièu govoreæi: u jednoga bogatog èovjeka rodi njiva.

¹⁷I mišljaše u sebi govoreæi: šta æu èiniti? nemam u što sabrati svoje ljetine.

¹⁸I reèe: evo ovo æu èiniti: pokvariæu žitnice svoje i naèiniæu veæe; i ondje æu sabrati sva svoja žita i dobro svoje;

¹⁹I kazaæu duši svojoj: dušo! imaš mnogo imanje na mnogo godina; poèivaj, jedi, pij, veseli se.

²⁰A Bog njemu reèe: bezumnièe! ovu noæ uzeæe dušu tvoju od tebe; a što si pripravio èije æe biti?

²¹Tako biva onome koji sebi teèe blago a ne bogati se u Boga.

²²A uèenicima svojijem reèe: zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta æete jesti; ni tijelom u što æete se obuæi:

²³Duša je pretežnija od jela i tijelo od odijela.

²⁴Pogledajte gavrane kako ne siju, ni žanju, koji nemaju podruma ni žitnica, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?

²⁵A ko od vas brinuæi se može primaknuti rastu svojemu lakat jedan?

²⁶A kad ni najmanje što ne možete, zašto se brinete za ostalo?

²⁷Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuèe se kao jedan od njih.

²⁸A kad travu po polju, koja danas jest a sjutra se u peæ baca, Bog tako odijeva, akamoli vas, malovjerni!

²⁹I vi ne ištite šta æete jesti ili šta æete piti, i ne brinite se;

³⁰Jer ovo sve ištu i neznabošci ovoga svijeta; a otac vaš zna da vama treba ovo.

³¹Nego ištite carstva Božijega, i ovo æe vam se sve dodati.

³²Ne boj se, malo stado! jer bi volja vašega oca da vam da carstvo.

³³Prodajite što imate i dajite milostinju; naèinite sebi torbe koje neæe ovetšati, haznu koja se nikad neæe isprazniti, na nebesima, gdje se lupež ne prikuèuje niti moljac jede.

³⁴Jer gdje je vaše blago ondje æe biti i srce vaše.

³⁵Neka budu vaša bedra zapregnuta i svijeæe zapaljene;

³⁶I vi kao ljudi koji èekaju gospodara svojega kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako doðe i kucne.

³⁷Blago onijem slugama koje naðe gospodar kad doðe a oni straže. Zaista vam kažem da æe se zapregnuti, i posadiæe ih, i pristupiæe te æe im služiti.

³⁸I ako doðe u drugu stražu, i u treæu stražu doðe, i naðe ih tako, blago onijem slugama.

³⁹Ali ovo znajte: kad bi znao domaæin u koji æe èas doæi lupež, èuvao bi i ne bi dao potkopati kuæe svoje.

⁴⁰I vi dakle budite gotovi; jer u koji èas ne mislite doæi æe sin èovjeèij.

⁴¹A Petar mu reèe: Gospode! govoriš li nama ovu prièu ili svima?

⁴²A Gospod reèe: ko je dakle taj vjerni i mudri pristav kojega postavi gospodar nad èeljadi svojom da im daje hranu na obrok?

⁴³Blago tome sluzi kojega došavši gospodar njegov naðe da izvršuje tako.

⁴⁴Zaista vam kažem: nad svijem svojijem imanjem postaviæe ga.

⁴⁵Ako li reèe sluga u srcu svojemu: neæe moj gospodar još zadugo doæi; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti, i opijati se;

⁴⁶Doæi æe gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u èas kad ne misli, i rasjeæi æe ga, i dijel njegov metnuæe s nevjernima.

⁴⁷A onaj sluga koji zna volju gospodara svojega, i nije se pripravio, niti uèinio po volji njegovoj, biæe vrlo bijen;

⁴⁸A koji ne zna pa zasluži boj, biæe malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo æe se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše æe iskati od njega.