Ivanu 4:1-30

¹Kad Gospodin dozna da su farizeji dočuli kako on, Isus, okuplja i krsti više učenika nego Ivan -

²iako zapravo nije krstio sam Isus, nego njegovi učenici -

³ode iz Judeje i ponovno se vrati u Galileju.

⁴Morao je proći kroza Samariju.

⁵Dođe dakle u samarijski grad koji se zove Sihar, blizu imanja što ga Jakov dade svojemu sinu Josipu.

⁶Ondje bijaše zdenac Jakovljev. Isus je umoran od puta sjedio na zdencu. Bila je otprilike šesta ura.

⁷Dođe neka žena Samarijanka zahvatiti vode. Kaže joj Isus: “Daj mi piti!”

⁸Njegovi učenici bijahu otišli u grad kupiti hrane.

⁹Kaže mu na to Samarijanka: “Kako ti, Židov, išteš piti od mene, Samarijanke?” Jer Židovi se ne druže sa Samarijancima.

¹⁰Isus joj odgovori: “Kad bi znala dar Božji i tko je onaj koji ti veli: 'Daj mi piti', ti bi u njega zaiskala i on bi ti dao vode žive.”

¹¹Odvrati mu žena: “Gospodine, ta nemaš ni čime bi zahvatio, a zdenac je dubok. Otkuda ti dakle voda živa?

¹²Zar si ti možda veći od oca našeg Jakova koji nam dade ovaj zdenac i sam je iz njega pio, a i sinovi njegovi i stada njegova?”

¹³Odgovori joj Isus: “Tko god pije ove vode, opet će ožednjeti.

¹⁴A tko bude pio vode koju ću mu ja dati, ne, neće ožednjeti nikada: voda koju ću mu ja dati postat će u njemu izvorom vode koja struji u život vječni.”

¹⁵Kaže mu žena: “Gospodine, daj mi te vode da ne žeđam i da ne moram dolaziti ovamo zahvaćati.”

¹⁶Nato joj on reče: “Idi i zovi svoga muža pa se vrati ovamo.”

¹⁷Odgovori mu žena: “Nemam muža.” Kaže joj Isus: “Dobro si rekla: 'Nemam muža!'

¹⁸Pet si doista muževa imala, a ni ovaj koga sada imaš nije ti muž. To si po istini rekla.”

¹⁹Kaže mu žena: “Gospodine, vidim da si prorok.

²⁰Naši su se očevi klanjali na ovome brdu, a vi kažete da je u Jeruzalemu mjesto gdje se treba klanjati.”

²¹A Isus joj reče: “Vjeruj mi, ženo, dolazi čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jeruzalemu.

²²Vi se klanjate onome što ne poznate, a mi se klanjamo onome što poznamo jer spasenje dolazi od Židova.

²³Ali dolazi čas - sada je! - kad će se istinski klanjatelji klanjati Ocu u duhu i istini jer takve upravo klanjatelje traži Otac.

²⁴Bog je duh i koji se njemu klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju.”

²⁵Kaže mu žena: “Znam da ima doći Mesija zvani Krist - Pomazanik. Kad on dođe, objavit će nam sve.”

²⁶Kaže joj Isus: “Ja sam, ja koji s tobom govorim!”

²⁷Uto dođu njegovi učenici pa se začude što razgovara sa ženom. Nitko ga ipak ne zapita: “Što tražiš?” ili: “Što razgovaraš s njom?”

²⁸Žena ostavi svoj krčag pa ode u grad i reče ljudima:

²⁹“Dođite da vidite čovjeka koji mi je kazao sve što sam počinila. Da to nije Krist?”

³⁰Oni iziđu iz grada te se upute k njemu.